NAJBOLJI SRPSKI TEŠKAŠ MEKOG I VELIKOG SRCA

14.10.2019.     Aktuelno

Boks je plemenita veština, boks je kao šah, boks decu pravilno razvija i psihički i fizički

Mane Marčeta aktuelni trener bokserske reprezentacije Srbije i jedan od najboljih srpskih teškaša, posetio je Lazarevački  kik box klub ”Kolubara” a potom i Radio Kiss FM, gde je govorio o sebi, prvenstveno predstavljajući boks kao plemenitu veštinu koja najpravilnije psihički i fizički utiče na razvoj mališana.

“U Lazarevcu koliko sam upoznat ima tri bokserska kluba. Dva reperezentativca Srbije u boksu koji su nastupali na nedavno održanom Svetskom prvenstvu, su baš iz Lazarevca. Lazarevac ima potencijal a deca koja dolaze na treninge treba da  znaju da to nije nasilan već plemenit sport. Decu je najbitnije pravilno usmeriti”.

TRENERSKA KARIJERA

Mane Marčeta je nakon 20 godina rada okačio rukavice o klin kada je reč o takmičarskoj karijeri -“Do 2011 amaterski sam se bavio boksom, prešao sam u profi gde sam odboksovao desetak mečeva. Tu se povlačim i prelazim u trenere. Od 2017. godine zahvaljujući Nenadu Borovčaninu, boks u našoj zemlji koji skoro da nije živeo, nije imao svoju ligu,  vraća se kao feniks iz pepela. Prve godine trenerske karijere radio sam sa mlađim selekcijama a danas uz selektora reprezentacije Srbije  Milana Piperskog sam prvi trener reprezentacije, zvanično od 15  jula ove godine. Od brojnih takmičenja izdvajam nedavno održano Svetsko prvenstvo gde smo prošli kao bosi po trnju (uz osmeh). Čak su dva Lazarevčanina bila na tom takmičenju. Nismo se obrukali ali ispred nas su bile zemlje kojima je boks nacionalni sport, koji čitav budžet troše na takmičenje. Oni sve daju za boks, uzimaju dete sa 7 godina, vode ga u kamp, tamo ga školuju. Njegovo je samo da trenira. Mi to ne možemo da radimo jer nam je i račun do skoro bio blokiran ali i  to smo sredili, idemo polako”.

AMBASADOR POMIRENJA U SPORSTKIM RUKAVICAMA

“Moj otac je iz Srebrenice a ja sam bio prvi sportista iz Srbije koji se sastao sa hrvatskim sportistom nakon raspada bivše Jugoslavije. Na tom prvenstvu, u prvom kolu sam pobedio. Odatle taj naziv” – objašnjava Marčeta naglašavajući da boks spaja ljude gde god da su i da je zato je plemenita veština.

BOKS ME JE SPASAO JER SAM SE MNOGO TUKAO, DECA SU ME PRVA NAPADALA

Rođen  1981.godine u Bajinoj Bašti u Srbiji,  Mane  je ’96. godine došao u Čačak kod babe i dede po majci da upiše srednju školu. Usput je počeo da trenira boks-“Imao sam glupe situacije gde sam morao da se dokazujem. Nikada nikoga nisam prvi dirao, napadali su mene. Najveći problem je što sam bio najviši u svojoj generaciji i jako upadljiv. Čak je majka mislila da ću biti košarkaš, vodila me po utakmica ali ja sam se opredelio za boks. Za to je najveći krivac  moj teča, on je bio bokser. Sećam se kada sam počeo da treniram prvi problem je bio da li će me roditelji podržati jer oni uglavnom ne podržavaju. Sećam se kada su moji mama i tata došli da vide gde treniram, trener ih je pitao da li se slažu, i oni su se složili. To njihovo prihvatanje mi je bio podstrek veliki, jer je moj otac tada kazao “On će biti veliki šampion , osvojiće državno iduće godine”. Niko mu nije verovao ni moji treneri, čak su se i smejali, a ja.. ja sam to shvatio kao znak, dobio sam dodatnu motivaciju”.

Zahvaljujući boksu Mane je prvi put  otišao od kuće sa 15 godina, sa 17 godina došao je u Beograd gde nije znao ni jednu ulicu, sa 19 se otisnuo u beli svet. Prvi novac sa 18 godina zaradio je od boksa i tada je kupio prvi auto – “Volim da kažem da je boks način života. Mi se od rođenja borimo kroz život. Ima jedna rečenica koju često govorim “Da je svet lepo mesto ne bi se rađali plačići”– završava Mane ovaj deo priče.

RODITELJI I PREDRASUDE O BOKSU

Kako bi roditelji otkloneli predsrasude o boksu Mane savetuje da je najbolje da sa detetom dođu na trening – “U Beogradu u mom klubu, dolaze roditelji sa decom i zajedno treniraju. Tako prihvataju  boks jer  ga tako upoznaju. Kada mi predaju dete ja se o njemu brinem kao da je moje. Kada učimo decu, ne vrti nam se sve oko boksa. Mi radimo na razvoju dece, pa tek kasnije ako dete odluči da želi da trenira boks prelazimo na drugi sistem treniranja”.

DECA NEĆE ZLOUPOTREBITI BOKS SIGURNO

Ono što Vam garantujem je da deca neće naučeno zloupotrebiti van kluba. To decu učimo. Znate, ako imate zavisnike od alkohola i narkotika u svom okruženju krenućete njegovim putem, ako ste labilni. Ako imate sportski uzor ugledaćete se na njega. Bitno je da se zna ko je trener, ko bokser i kojim se putem ide. Mi odlično znamo taj put. Prvi i osnovni korak saradnje je između roditelja i nas” – ističe Marčeta.

KAKO DA RODITELJI SHVATE DA IM NEĆE DOĆI DETE KUĆI RAZBIJENE GLAVE

“ Ne znam da li znate da je stoni tenis na prvom mestu po riziku, a boks negde na pedeset i nekom. U stonom tenisu su  lopte kratke, mnogo je seckanja. Tako lako dolazi do povreda. Kažu da je fudbal dobar za dete. Ok, ali da li znate koliko puta, pogotovo onog ko igra špic i kojom snagom lopta udari u glavu. Imam milion i nešto primera da vam navedem kada je reč o rizicima u sportovima”.

BOKS KAO PARTIJA ŠAHA

“Kad se kaže boks misli se na tuču. Ja boks zovem partijom šaha. U boksu je čisto nadmudrivanje gde bolji pobedi. Razlika između šaha i boksa je što se greške skuplje naplaćuju. Zato u boksu čovek mora biti oprezan i skoncentrisan” .

Mane je otac troje dece, dva sina i ćerke “Ne teram ih da se bave boksom, baviće se boskom ako budu želeli. Stariji sin ima rukavice ide na treninge ali mislim da će ćereka preuzeti tu ulogu”.

Kod Maneta se potvrdilo da naizgled grubi momci u pravilu imaju veliko srce i da su puni obzira i razumevanja za druge.

Danijela V.

2020 © Radio Kiss FM
Web dizajn Darko Mitrović